Juče sam u Zrenjaninu imala svoje prvo izlaganje. Što se tiče prodaje nisam se baš proslavila, ali mi je bilo super. Mislim da sad znam koje su mi greške bar što se tiče prodaje na takvim mestima, pa ću se za sledeći put truditi da popravim to. U suštini najveći problem mislim da mi je bio što mi stvari nisu bile baš lepo izložene, odn. nije bilo pregledno. Ali kao što sam već rekla imam svakakvih ideja da to popravim pa će nadam se biti bolje. Ako neko ima bilo kakve sugestije volela bih da ih čujem.
Kristina moram reći odnosno napisati da su ti radovi super i da se nadam da češ idući put više prodati, a savjet nemam nijedan jer nikad nisam nigdje izlagala svoje radove al nemoj odustat pozzzz
ReplyDeleteHvala ti puno! Nemam nameru da odustajem. :))))
ReplyDeleteRadovi su odlični!
ReplyDeleteDrago mi je da si učestvovala na izložbi i verujem da će biti bolje.
Mislim da ti uopše nije bilo loše izloženo, problem ja što generalno ljudi ne cene ručne radove i nemaju novca, a kad ga imaju, radije kupuju nešto drugo.
Malo ću da rastegnem priču, sećam se da dok sam bila devojčica i tinejdžerka, moja mama nije umela da plete. Imala sam u komšiluku dve drugarice, rođene sestre, malo materijalno slabije, nismo ni mi bili bogati...NJima je mama plela divne stvari, ja sam želela imati nešto takvo. Moja mama je rekla: Uh, nije to ništa, skoro svako može da plete, ona plete jer nema pare da kupi.
Tako su onda mnogi mislili, tako misle i danas. No, ja se nisam dala, kupila sam igle i vunicu i svake večeri išla kod njih da me njihova mama uči, od nje sam naučila da pletem.
Hvala ti puno! I mislim da ne moze da se poredi to sto je neko napravio svojim rukama sa necim sto je masinski napravljeno. I verujem da ima ljudi koji to razumeju, samo treba da me nadju. :))))
ReplyDelete